„Prokleti pušači“ osvojili simpatije publike MIT festivala
„Prokleti pušači“ osvojili simpatije publike MIT festivala
U Kraljevskom pozorištu izvedena još jedna predstava Slovenskog narodnog gledališča
Nakon „Visoške hronike“, djela koje pripada slovenačkoj kulturnoj baštini, Slovensko narodno gledališče iz Ljubljane na ovogodišnjem MIT-u predstavilo se i sa predstavom baziranom na satiričnom eseju. Utisak je da su “Prokleti pušači” sa svojom drugačijom estetikom, sjajnim glumcima, među kojima je legendu slovenačkog glumišta Janeza Škofa i njegovog mlađeg kolegu Aljaža Jovanovića, publika upoznala noć ranije, u potpunosti je osvojili, potvrdivši tako tvrdnje slovenačke kritike da je ovo jedna od onih predstava koja se ne smije propustiti. Tekst Svetlane Makarovič režirao je Tin Grabnar kao pozorišni koncert, a u kome se muzika vješto prepliće sa glumačkim improvizacijama (igraju takođe Pia Zemljič i Nina Valič), gradeći tako priču o zabranama koje se protežu do besmisla, koje potom daju legitimitet i vjetar u leđa osudama, otvorenoj stigmatizaciji, dakako ne samo pušača.
„Prije dvije godine u Sloveniji je baš za pozorište usvojen Zakon koji zabranjuje pušenje uopšte, znači nije smjelo da se puši bilo gdje,nije se smjelo pušiti, ali se cigarete se nisu smjele uopšte vidjeti na sceni. Izabrali smo tu temu zato što nam se čini da je mržnja ili netrpeljivost prema raznim grupama sve češća i bitno je da se o tome govori –„, istakao je reditelj Tin Grabnar.
Svetlana Makarovič najiskreniji je i najbeskompromisniji slovenački autor, opinion maker. U svom kratkom satiričkom pamfletu “Prokleti pušači” prikazuje genezu pušenja, kako one strastvene zagovarače tako i radikalne oponenate nikotina. Tako u prvom dijelu baziranom na njenom tekstu gledamo priču o počecima duvana, preko Kolumbovih putovanja i duvanskih tura do Evrope, do današnje antinikotinske euforije . Drugi dio predstave posvećen je lično spisateljici Makarovič, dok je treći autorski rad. Netolerancija prema pušačima u ovoj predstavi predstavljena je kao metafora opšte netolerancije prisutne u modernom društvu, a kulminira na samom kraju kada su pušači zatvoreni u svojevrsnom getu, staklenoj kutiji iz koje kulja dim, baš onakvoj kakvu viđamo na aerodromima.
„Vi još ne poznajete te kutije. Svi mi znamo da pušenje nije zdravo, to se ne može tvrditi. Ali svi smo protiv cenzure, koja je veliki problem današnjeg svijeta. Imam kćerku od 22 godine, znam kako djeca odrastaju. Vidim da im je cenzura došla kao nešto što je OK i normalno, i onda se gubi stav o problemima kojih ima mnogo. I o tome smo htjeli razgovarati u ovoj predstavi. Svetlana Makarovič je jako angažovana u Sloveniji. Preko njenih intervjua mi smo gradili komad u kome se ljudi prepoznaju. Vaša publika takođe jeste, osjetila sam to, vidjela lica u dvorani. Kod nas možemo čak pogoditi prema reakcijama da li publika pripada desnici ili ljevici. „ kazala je glumica Nina Valič.
„Za Svetlanu kažemo da je „Prva dama nikotina“, u samom naslovu je već puno cinizma. Pušenje je ovdje metafora za različite mržnje, od mržnje prema manjinama, prema ljudima koji su drugačiji. O tome je bitno govoriti u teatru, baš na pozornici“, rekao je reditelj Tin Grabnar.
„Ušli smo u Evropu, a kad vas neko pritisne, ali stvarno pritisne , onda narod nema više prava glasa. Mi smo takav narod koji je više puta u istoriji rekao, „Ok- šta oni kažu, mi ćemo tako“. To je stvar politike. Narod mora tu da se složi. Malo sam se bojao zato što su obje predstave veoma slovenačke, obje teme su slovenačke, naš roman i naša politička i društvena situacija. Mi smo došli kao ljudi da vam ispričamo naše priče i vi ste to primili ljudski super, ne glumački super, nego ljudski . Kod vas smo došli kući„ , naglasio je glumac Aljaž Jovanović.
Javna politika zabranjuje, a posao umjetnosti je da progovara o stvarima o kojima se ćuti. „To je osnovna higijena, u vremenu kada se pitamo šta će biti sledeća zabrana“, zaključili su slovenački glumci na „MIT razgovorima“, okruglim stolovima koji se organizuju nakon predstava na festivalu, jer pozorište jeste mjesto gdje postoji sloboda, gdje možemo reći, razgovarati. Na izvođenjima Slovenskog narodnog gledališča na Cetinju, bio je i direktor te pozorišne kuće, Igor Samobor, sa kojom će Kraljevsko pozorište uskoro imati i koprodukciju.
„Festivali su strašno značajni, barem u ovom vremenu. Globalizacija koja je stigla do nas je prisutna jedino na finansijkom nivou. Moramo se približiti jedni drugima, prije svega u umjetnosti, to je značajnije nego kada dvije firme potpišu posao. Zavoljeli ste naše glumce i specifičan jezik teatra. Mi smo na našem festivalu imali dvije predstave Zetskog doma, mi se znamo, stvorili smo prijateljstvo, to je meni jako bitno. Nastavak je naša koprodukcija. Na umjetničkom nivou se slažemo, biće to jako dobro iskustvo, radiće glumci iz četri zemlje, biće multilingvalno. Povezivanje ljudi i umjetničkih praksi je bitno u današnjem svijetu“, kazao je Igor Samobor, direktor SNG.
Autori songova u predstavi su: Jani Kovačič i Svetlana Makarovič, muzike: Boštjan Gombač, damaturzi su Brina Klampfer, Darja Dominkuš, scenograf Dorian Šilec Petek, kotimograf Sara Smrajc Žnidarčič, kmoreograf Anja Mejač, korepetitor Ana Erčulj, dok dizajn svjetla potpisujuDorian Šilec Petek i Vlado Glavan.
Autor fotografija je Krsto Vulović.
MIT festival nastavlja se u utorak predstavom “Odbačen”. Riječ je o pozorišnom komadu iz Sjeverne Irske, koji je režirala Emma Jordan. Početak je zakazan za 19.30 časova.
Nastavak MIT Festivala
MIT festival biće potom nastavljen izvođenjem predstava: „Katalonac“, (TEATAR&TD Zagreb, Hrvatska,režija: Ivan Penović); „Krvave svadbe“ (Grad teatar Budva, Crna Gora i Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija, režija: Igor Vuk Torbica). Nakon prikazivanja predstava organizuju se okrugli stolovi kojima moderira profesor Janko Ljumović, a u bifeu Zetskog doma publika ima priliku za nastavak teatarskog druženja na MIT žurkama. Ovogodišnji MIT festival trajaće do 17.maja kada će biti izveden koncert violiniste Stefana Milenkovića i Crnogorskog simfonijskog orkestra. Na kraju Festivala biće dodijeljena „Balkanska carica“, nagrada za najbolju predstavu. Žiri ove godine čine: Radmila Vojvodić- pozorišna rediteljka, dramska spisateljica i profesorka pozorišne režije iz Crne Gore, Nikola Ristanovski- glumac iz Makedonije i Željko Hubač- dramski pisac iz Srbije.