Priča o Evropi i Jugoslaviji Andraša Urbana odigrana u Kraljevskom pozorištu Zetski dom

Noć za pamćenje na festivalskoj sceni MIT-a

Sinoć je na sceni MIT festivala u Kraljevskom pozorištu Zetski dom publika imala priliku vidjeti predstavu What is Europe – Ratni obred, u produkciji MESS Sarajevo, koju je po motivima eseja Laszla Vegela režirao Andraš Urban. Predstava se bavi temom koja okupira sve bivše jugoslovenske zemlje – masovnim odlaskom ljudi u Evropu, ne nudi odgovore, već postavlja pitanja. What is Europe? Kakva je to Evropa u koju želimo stići, individualno ili kao država? Kakva je balkanska percepcija takve Evrope? Sarajevski ansambl tokom sat i po trajanja komada energično  ubjedljivo postavlja ova pitanja.

“Ova priča se itekako tiče i Hrvatske i Slovenije koje su članice EU. Ljudi odlaze i od tamo. Ono kako mi zamišljamo ulazak u Evropu je da ćemo otići i raditi negdje jer ćemo imati pasoš sa kojim ćemo to moći, a da će se ovdje nekim čarobnim štapićem sve naprasno srediti. Pritom, mi nećemo morati ništa da uradimo osim da usvojimo te zakone koji su svakako glupi, nas se ni ne tiču, oni ne razumiju naš balkanski mentalitet, pa nam brane stvari koje su normalne, ali mi ćemo to nekako.. Dakle mi želimo u Evropu, u isto vrijeme želimo da prevarimo Evropu tako što ćemo usvojiti njihove zakone, a ponašati se kao Balkanci. E sad, šta je Evropa, to je ono što smo se mi pitali. U ansamblu ima ljudi koji se ne sjećaju Jugoslavije, ja sam rasla u to vrijeme, bila Titov pionir, a njih nije briga za to šta je bila Jugoslavja, ali ih jako zanima šta je to Evropa. Danas su prosperitetna zanimanja ona koja možete obavljati u Njemačkoj i uspješnim roditeljem smatra se onaj koji je djecu poslao u inostranstvo“, kazala je nakon izvođenja na Cetinju sarajevska glumica Vedrana Seksan.

Predstava počinje scenom apliciranja za vizu u kojoj nakon brojnih pitanja birokratije nastaje neka vrsta verbalne torture, konfuzije i bijesa, te scene putovanja autobusom za Evropu koja zapravo govori o nekadašnjoj Jugoslaviji, načinu na koji se raspala, i bavi se idejom jugonostalgije, u predstavi se nastavljaju smjenjivati potpuno oprečni načini gledanja na evropske vrijednosti i njen pogled na nas koji u geografsko istorijskom kontekstu jesmo, a u isto vrijeme i nijesmo Evropa. Zajedno sa sjajnim glumcima i songovima Irene Popović Dragović koji čine integralni dio predstave, ovaj komad Andraša Urbana, malo je reći, oduševio je publiku.

“Mislim da je Andraš Urban takav reditelj – bolan, iskren, mislim da je, neću biti politički korektna, najvažniji reditelj na ovim prostorima. Kao glumica presrećna sam da sam bila u ovom procesu koji je bio otkrovenje za sve nas. Donijeli smo svoje improvizacije na zadate teme, sahranjivali smo komunizam, Evropu, mrzili smo Evropu, voljeli smo Evropu. Ovo su naše priče koje je on složio na način koji je bio jedini moguć. Treba spomenuti i Irenu Popović Dragović koja je radila songove za komad, i Lasla Vegela, za koga me svi uvijek pitaju je li to neki tridesetogodišnji panker, ja kažem ne, to je jedan šezdesotogodišnji čovjek koji živi u Novom Sadu i piše divne knjige, ali razmišlja pank“, ispričala je glumica Vedrana Seksan.

U predstavi glume: Benjamin Bajramović, Amar Čustović, Dženana Džanić, Mirna Kreso, Sanin Milavić i Vedrana Seksan. Scenografiju je potpisao takođe Andraš Urban, kostimografiju Lejla Hodžić, a kompoziciju Irena Popović Dragović.